О Јулијанском календару

О јулијанском календару

Јулијански календар је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере и користио се у целој Европи до 16. века, када су државе почеле да прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар за свој званичан календар. Творац календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.

Дужина трајања године у јулијанском календару износи просечно 365 1/4 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године. Јулијанска година нешто је дужа од тропске, а ова разлика акумулира се на један дан сваких 128 година.

Преступна година

По јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења јулијанског календара 45. п.н.е. најпре је, грешком, свака трећа година била преступна. Преступне су биле следеће године: 45. п.н.е., 42. п.н.е., 39. п.н.е., 36. п.н.е., 33. п.н.е., 30. п.н.е., 27. п.н.е., 24. п.н.е., 21. п.н.е., 18. п.н.е., 15. п.н.е., 12. п.н.е., 9. п.н.е., 8, 12. и надаље свака четврта.

Пошто је грешка касније уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. п.н.е. и 8. н.е. чиме је заслужио да један месец понесе његово име. Треба имати у виду да се у ово време године још нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. п.н.е. те је срећна случајност што су за преступне године узете баш оне дељиве са четири бројано од Христовог рођења.

Јул и август

Јулије Цезар првобитно је одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а 30 у преступној. Месеци су се звали: Јануариус, Фебруариус, Мартиус, Априлис, Маиус, Јуниус, Љуинтилис, Сеџтилис, Септембер, Оцтобер, Новембер и Децембер. Године 44. п.н.е. месец Љуинтилис  преименован је уЈулиус (данашњи јул) у славу Јулија Цезара. Године 8. п.н.е. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, и пошто је он највише ратних победа однео у месецу Сеџтилис-у, овај месец назван је по њему август. Али, пошто је тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се није свиђало да његов месец има мање дана од цезаровог, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Пошто су сада постојала три узастопна месеца од по 31 дана, Август је од септембра узео један дан и пребацио га у октобар, а из новембра у децембар. Тада су успостављене данашње дужине трајања месеци.

Грешка се повећавала на један дан сваких 128 година

Јулијански календар није био савршен и његова грешка се повећавала на један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити прецизнији. Осим тога, требало је и избацити 10 дана вишка из календара. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Прелазак на грегоријански и Миланковићев календар

Док су католичке цркве одмах прешле на коришђење грегоријанског календара, протестантске цркве су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар. Постепено су, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански календар, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском а Шекспир по јулијанском календару.

Током XX века, практично све православне земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у световне сврхе). Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског. Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и СПЦ, иако је за нови календар усвојен њен предлог).

Српска православна црква, која је била предлагач новог календара који је усвојен на конгресу 1923., и даље користи Јулијански календар. После конгреса, СПЦ је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену била одложила. Одлука о примени овог календара СПЦ није касније донела. и у употреби је и даље Јулијански календар.

Православне цркве које су прешле на Миланковићев календар:

    *      Васељенска патријаршија

    *      Александријска православна црква

    *      Румунска православна црква

    *      Бугарска православна црква

    *      Кипарска православна црква

    *      Грчка православна црква

Православне цркве које и даље користе јулијански календар:

    *      Антиохијска православна црква

    *      Јерусалимска православна црква

    *      Руска православна црква

    *      Српска православна црква

    *      Грузијска православна црква

Неке православне цркве користе оба календара:

    *      Пољска православна црква

    *      Албанска православна црква

    *      Православна црква Чешке и Словачке

Јулијански календар користе и неканонске цркве: све старокалендарске цркве, Македонска православна црква, Украјинска аутокефална црква итд.

У Краљевини СХС, грегоријански календар почео се користити од 1920. године и то тако што је прескочено неколико последњих дана 1919. године.

Ускрс

Без обзира на то да ли су прешле на Грегоријански или Миланковићев календар, православне цркве и даље користе некориговане таблице епакта за рачун датума Ускрса.. Тако се у случају Грчке православне цркве прослава Божића поклапа са грегоријанском (католичком и протестантском) прославом, док се датум прославе Ускрса поклапа са осталим православним црквама.

*******************************************************************

Миланковићев календар

Миланковићев календар је назив за календар који је предложио познати српски геофизичар Милутин Миланковић. Милутин Миланковић, светски признати геофизичар, климатолог и астроном, у свом богатом стваралачком животу предложио је, између осталог, реформу календара која је прихваћена на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године.

Концепција календара

Грегоријански календар је садржавао два крупна недостатка: за годину је узимано да има 365 и 1/4 дана као и да 235 лунарних месеци представља тачно 19 соларних година. Миланковић је свој календар базирао на анулирању тадашње разлике Јулијанског и Грегоријанског календара од 13 дана, чиме је календар доведен на исти датум као грегоријански. Проблем преступних година решио је тако, што преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6. Све остале секуларне године су просте, што даје потпуну прецизност календара до 2800. године, односно до тада не може бити никаквог размимоилажења са садашњим Грегоријанским календаром.

Овако конципиран Миланковићев календар је требало кориговати тек после 2800 године. До данас, иако је у суштини прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. године у Цариграду, Миланковићев календар није примењен.

Закључци цариградског Конгреса

    *      Тринаест дана треба додати на јулијански календар. Они представљају акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у Никеји 325. године.

    *      Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије.

    *      Сви месеци у години имаће исти број дана и у будуће као и до тада. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној.

    *      Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ćе бити свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без остатка.

    *      Изузетак од правила су секуларне (вековне) године:

Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та година ће бити преступна (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, итд.). Остале су просте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.).

    *      Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада.

    *      Покретни празници зависиће од датума Васкрса. У сагласности са канонским одредбама, Васкрс ће се славити прве недеље после пуног Месеца после пролећне равнодневнице.

    *      Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном, који за репер узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму.

    *      Васељенски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Васкрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама.

    *      Ова реформа јулијанског календара не може ни на који начин бити сметња за касније промене које могу бити учињене од других хришћанских цркава.